БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

VEDI NAPOLI E POI MUORI
VEDI NAPOLI E POI MUORI
– Напуљ у српским путописима од 1851–1951.
Марио Лигуори
прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 152 стр., броширан повез, латиница,
ISBN 978-86-519-1351-1
385,00 РСД
365,75 РСД

Ова књига указује на промене у слици Напуља, која врви од стереотипа и предрасуда, од првог српског путописа о том граду (Његошево Писмо Димитрију Владисављевићу) до Хиперборејаца Милоша Црњанског. Напуљ је у српским путописима лепо, сунчано, идилично место, мада је у исто време доживљаван као варљива и опасна варош, коју насељавају сумњиви, препотентни људи, лишени морала.

Марио Лигуори је у свом истраживању, спроведеном с великом посвећеношћу, јасним стилом и прецизном методологијом, показао завидан ниво компетенције да истражује српске путописе о Напуљу. Његов закључак је драгоцена констатација да су две слике о Напуљу најупечатљивије у историји српског путописа о том граду: једна је позитивна представа о бајном заливу; друга је виђење Напуља као раја у којем ђаволи обитавају.

Проф. др Ивана Живанчевић Секеруш

MasterCard SecureCode Visa Secure
Banca Intesa Beograd
MasterCard Maestro Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС