БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић

Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

ПЕСНИЦИ У ПОЗОРИШТУ
ПЕСНИЦИ У ПОЗОРИШТУ
Погледи на српску међуратну драму
Марта Фрајнд
прво издање, 2019, 13,5 x 20 цм, 156 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2451-7
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
698,50 РСД
663,58 РСД

Награда „Николај Тимченко“ за 2019. годину, намењена најбољим српским делима из области науке о књижевности.

Ауторкин поглед на развој српске међуратне драме разоткрива улогу коју су у њему имали песници Тодор Манојловић, Александар Илић, Станислав Винавер, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Растко Петровић и Раде Драинац. У седам студија подробно су испитани, чињенично-акрибично поткрепљени и интерпретативно занимљиво постављени сви аспекти присуства ових песника у чаролији позоришног чина, без обзира на то да ли они припадају тренутку који њој претходи (настајање драмског текста, превођење, промишљање феномена драме и позоришта) или за њом следи (позоришна критика).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС