БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Златно доба 1892–1918
Предраг Палавестра
прво издање, 2013, 15,7 х 23 цм, 392 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1499-0
330,00 РСД

Историја модерне српске књижевности Предрага Палавестре изузетно је књижевнокритичко дело. Иако је критичка, па тиме и селективна, она је у видокруг данашњих читалаца вратила бројне вредне писце које је Јован Скерлић изоставио из своје Историје нове српске књижевности и који су се због тога изгубили из памћења новијих генерација читалаца. Учинила је то и захваљујући Палавестрином интегралном схватању књижевности, па су се у њој нашли и носиоци покретачких идеја и сродних духовних дисциплина, али и заборављени књижевници који су некад нешто значили. Палавестра их је представио у друкчијем типолошком и вредносном поретку и оживео их језиком који је појмован, но у својој полетности и реторичности метафизичан на један рафинирано интелектуалан начин. Такав целовит критички приказ српске књижевности XX века остварен је на чврстим естетичким, критичким и методолошким основама и стилом који није школски сувопаран и апстрактан, него је често полетан и сликовит, па плени читаоца складном и однегованом фразом и ритмичком оркестрацијом јасних мисли и прецизних значења.“

Радован Вучковић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС