У анализама појединих текстова или песничких збирки, Вучковић се показао као поуздан тумач, добро обавештен, јасне и прецизне мисли, ненаметљив и теоријски добро припремљен. Умеће тумачења поезије скоро да је равно уметности, посебно поезије која је попут авангардне, пледирала да буде нова, другачија, шокантна, демократска, универзална и која је била - уза све то - противуречна "сама собом" и скоро увек у колизији са песничким програмима.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..
ISBN 978-86-519-0820-3