БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

ПОЕТИКА ФОРМЕ У ПРОЗИ СРПСКOГ ПОСТМОДЕРНИЗМА
ПОЕТИКА ФОРМЕ У ПРОЗИ СРПСКOГ ПОСТМОДЕРНИЗМА
Ала Татаренко
прво издање, 2013, 15,7 х 23 цм, 372 стр., тврд повез, ћирилица
978-86-519-0868-5
1.540,00 РСД
1.463,00 РСД

Постмодернистичка књижевност, о којој се често говори као о делу homo ludens-a, у ништа мањој мери jeсте дело homo legens-а. Уз коришћење и адаптацију већ постојећих литерарних модела, ишли су стваралачки експерименти усмерени на развој постмодернистичке поетике и њено унапређивање. Проблем форме је један од главних проблема естетике стваралаштва XX века и управо у тој сфери концентрисане су доминантне особине постмодернистичке уметности. Принципијелно нови прилаз том проблему чини књижевно искуство писаца постмодерниста веома занимљивим за теорију књижевности. Постмодернисти су у аутопоетичким изјавама истицали ванжанровску и контрaжанровску природу својих дела, увиђајући сопствени „коефицијент разлике“ у негирању традиционалног жанровског система. Истовремено, у средишту њихове пажње налази се проблем форме, који замењује проблем жанра. Циљ ове студије, објављенe у нешто другачијем облику на украјинском језику 2010, јесте комплексно истраживање поетике форме као важне компоненте постмодернистичке парадигме, процеса формирања њених дистинктивних карактеристика и промена формалних стратегија, као и проучавање улоге формотворних поетских фактора у процесу настајања и развоја постмодернистичке стилске парадигме у српској књижевности.

Нa 50. Сајму књига и графике у Нишу, награда „Иницијал“ за дело које афирмише књигу у ужем или ширем смислу, додељена је Гласнику за књигу Поетике форме у прози српског постмодернизма.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС