БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПОЈМОВНИК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Као и протобиблиотека Појмовник (Народна књига, 1995–2006), посвећена је искључиво књижевним појмовима (са референцама које се односе на остале уметности и филозофију). Замишљена је као нека врста великог речника кључних појмова науке о књижевности који једног дана може прерасти у малу књижевну енциклопедију. Чиниће је неколико паралелних сегмената: 1) кључни појмови науке о књижевности, 2) обрада жанрова, 3) стилске формације, 4) књижевнотеоријска мисао – нове методологије, 5) мали теоријски зборници, 6) хрестоматије о значајним феноменима модерне науке о књижевности, 7) књижевноисторијски пресеци модерних токова књижевне уметности, 8) разговори са великим књижевним мислиоцима, 9) теоријска преписка итд.

УВОД У ТЕОРИЈЕ СМЕХА
УВОД У ТЕОРИЈЕ СМЕХА
Игор Перишић
друго издање, 2012, 11,5 х 19,5 цм, 176 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0483-0
264,00 РСД

Студија Игора Перишића посвећена је најнеухватљивијем књижевно-теоријском појму – смеху. О смеху се до сада писало и пише се у филозофском, психолошком, физиолошком, социолошком, културолошком и антрополошком кључу, али књижевнотеоријски приступ феномену смеха подразумева интердициплинарни приступ и одрицање од могућности конституисања једне опште, јединствене теорије смеха. Њој аутор претпоставља плуралитет постојећих теорија. Он у својој студији, након неких терминолошких и методолошких разграничења, даје најпре систематизовану типологију појма смеха у досадашњој традицији, а затим износи појединачне теорије, почев од Платонове и Аристотелове, преко Хобсове, Шопенхауерове, Бергсонове, Фројдове, Пиранделове и других, закључно са Бахтиновом, Ековом и Проповом – укупно двадесетак кратких прегледа теорија смеха насталих у распону од две и по хиљаде година. По речима аутора, његова намера је била да излажући постојеће теорије смеха постави исте у нови контекст у којем ће можда бити могуће објаснити шта смехологији може да допринесе термин утопија смеха, као и теорија која на њему може да настане.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС