БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ПОДРИМЉЕ
ПОДРИМЉЕ
Насеља, порекло становништва, обичаји. Књига 49
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са Српском академијом наука и уметности, прво издање, 2021, 16,5 х 23,4 цм, 1008 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2748-8
2.090,00 РСД
1.985,50 РСД

Јанко Шафарик, Белешке о Мијацима (1860)
Тома Смиљанић Брадина, Мијаци, Горна Река и Мавровско поље (1925); Дебарски Пољани и Реканци (1934); Сточарство на Бистри, Стогову, Крчину и Корабу (1932); Пастирски живот код Мијака (1920)
Милојко Вељић, Дебар и његова околина (1899)
Светозар Томић, Дебарце (1928)
Јован Хаџи-Васиљевић, Град Дебар у време ослобођења 1912. године (1940); Скадар (1921)
Јован Ф. Трифуноски, Дебар. Антропогеографска испитивања (1957)
Миленко С. Филиповић, Дебарски Дримкол (1939); Голо Брдо. Белешке о насељима, пореклу становништва, народном животу и обичајима (1940); Срби Голобрђани у Италији (1940)
Војислав С. Радовановић, Горња и Доња Белица у Струшком Дримколу (1936)
Коста П. Манојловић, Свадбени обичаји у Галичнику (1926); Свадбени обичаји у Дебру и Жупи (1935)
Петар Ж. Петровић, Свадбени обичаји у Галичнику (1931)
Живко Милићевић, У постојбини наших копаничара и зографа (1927)
Бранислав Нушић, С Косова на сиње море (1902)
Јиржи В. Данеш, Проматрања из Љумске области (1914)
Љуба Ковачевић, Скадар (1887)
Константин Јиречек, Скадар и његово земљиште у средњем веку (1914)
Попис српских православних домова у Скадру 1904/1905. године
Драгољуб Петровић, Арбанаси дошли – с Кавказа? (2011)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Подримља

Након књига посвећених Метохији, која захвата простор слива горњег и средњег тока Белог Дрима, у овој књизи доносимо студије и прилоге који се односе на антропогеографска, етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов сматра Старом Србијом, и он обухвата слив Црног Дрима, који истиче на северозападној обали из Охридског језера код Струге, тече кроз југозападну Македонију, примајући код Дебра највећу притоку Радику, и потом прелази на територију данашње Албаније, где се код града Кукеса спаја са Белим Дримом и као јединствена река Дрим тече даље ка Скадру и Јадранском мору. Обрађена су насеља у долинама Црног Дрима и Дрима. Предеоне целине у сливу Црног Дрима: Дебарски Дримкол, Дебарско поље, Дебарска жупа, Дебарца, Голо брдо, Мијаци, Горна река и Мавровско поље који се данас налазе у границама Северне Македоније, док део токова Црног и Белог Дрима и даље Дрима до ушћа у Јадранско море, са сливовима ових река, данас захвата простор северне Албаније.

Порекло

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС