Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.
Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...
„Ова монографија није само историја једног малог али значајног удружења него је много више од тога – приказ трансформација српске филозофије у једном врло драматичном периоду, пуном идеолошких прелома и сукоба, периоду који уопште није истражен иако је од највеће важности за разумевање догађаја који су довели до садашњег стања наше филозофске мисли. Може се рећи да је ауторов рад у том погледу пионирски и да он поставља солидне основе и мерила за будућа истраживања.“
Слободан Жуњић
.jpg)
.jpg)
