БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Едиција ВИОЛИНСКИ КЉУЧ

УРЕДНИЦИ: Александар Гаталица и Петар В. Арбутина


Едиција која се појављује под називом Виолински кључ излази пред читаоце наоружана једним oд најуспелијих симбола у људској историји – кључем који означава свирање у вишим регистрима, тамо где се певају најлепше песме и остављају незаборавне мелодије. Ова едиција дала је себи за задатак да попуни велику празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику. Након чувених библиотека сличних књига у издавачким кућама Нолит (уредник Иван В. Лалић) и Дерета (уредник Гордана Трбојевић), већ више година, па и деценија, осећа се потреба за квалитетним књигама из области уметничке музике које ће се обраћати једнако професионалним музичарима и музиколозима, но преко тога: и свима онима који су концертна публика и љубитељи музике у најширем смислу. Едиција Виолински кључ настојаће да споји популарно са стручним, и да одабраним и провереним насловима понуди читаоцима штиво које ће на њиховим полицама остати годинама, као сигуран путоказ у свет свирања на клавиру, виолини и осталим инструментима, у држање и понашање харизматичних диригената, у најгламурозније призоре опере, у простор стварања најчувенијих композитора и, напослетку, у време које су сви ови артисти обележили и премерили својом великом уметношћу.


ПИСМА – 1816–1849
ПИСМА – 1816–1849
Фредерик Шопен
сакупио Хенрик Опјењски, превела Наташа Гаталица, прво издање, 2023, 16,5 х 23,5 цм, 580 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2915-4
3.080,00 РСД
2.926,00 РСД

Шопенова писма, писана током читавог његовог живота, још једна су потврда како су заправо неулепшани животи великана заправо били. Оно што касније добије ореол митског, у свакодневном животу који се у животу великих људи зове тренутак садашњи, углавном је испуњено обичним људским осећањима на граници цинизма и суревњивости.

Двадесет година у Пољској, седамнаест у Паризу. Није изненађење што овде нисам ништа посебно, нарочито пошто не знам њихов енглески језик. Они не торочу док свирам и свуда лепо говоре о мојој музици. Али то не важи за моје „патуљке колеге“ које су они овде навикли да приказују. Ради се о томе да ме они сматрају неким аматером који ће ускоро посати grand seigneur због тога што носим чисте ципеле и не делим им посетнице на којима пише да дајем часове, свирам на вечерњим за­бавама, итд.

Шопен, 255. писмо

Тако да сам овде срећан колико себи уопште смем да дозволим. О музичким те­мама овде нема ни говора. Немам нимало мотивације, изгледам као магарац на маскарди, или као виолинска жица Е залутала на виоли. Забезекнут сам, обмањен, искочио сам из зглоба потпуно.

Шопен, 259. писмо

Ти си моје старо чембало на којем су време и догађаји свирали свој суморни тре­моло. Да, два стара чембала. Мада ћеш се ти противити да будеш у таквом друштву. Ово говорим без омаловажавања њихове лепоте и виртуозности. Најгоре од свега је што нас је направио највештији мајстор, неки Страдивари sui generis, кога нема више међу живима да нас поправи. У трапавим рукама не производимо нове тонове, а у жудњи за виртуозом у себи гушимо све оно што нико од нас не може да извуче. Што се мене тиче, једва дишем...

Шопен, 260. писмо

Кажи Лараку за стан. И да ћу му писати. И послати му новац, или лично доћи. Кад бих само знао да ћу у Паризу преко зиме имати шта да једем.

Шопен, 262. писмо

Када бих био здрав, са два часа дневно бих имао довољно да угодно живим до смрти. Али, слаб сам. За три или четири месеца ћу појести све што имам. Уколико будеш нашао неки стан, не изнајмљуј га без писменог уговора и пре него што откажеш стари.

Шопен, 267. писмо

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС