Есеји Емсуре Хамзић инспирисани најразноликијом уметношћу, почев од севдалинки, преко поезије до сликарства, увек имају исти циљ – да укажу на ненаметљиви значај стваралаштва.
„Умјетност као златни прах по свјежем мастилу, кад све прође, даје једну патину, смјешта догађаје у златни рам, чини да се и нама чини да је све имало смисла, било вриједно патње, жртве, имало виши смисао и циљ. Тако обрађено и виђено (прочитано), лијечи ране, зауставља крварење душе... Уљепшава прошлост, као фотограф који увеличава, ретушира и нарумени образе. Коначно, свака умјетност је ‘наивна’ у односу на живот!“
Емсура Хамзић