Људи од давнина посматрају небо, испитују га, поетизују и драматизују. У свемиру се све мења, креће и има своју историју. Свемир има свој почетак, има садашњост и имаће будућност. Звезде су несталне, рађају се, живе свој живот и умиру. Не у трајању једног људског живота од сто година, већ милионима, па чак и милијардама година. Како је из бесконачно малог настало бесконачно велико? Како је читав свемир са стотинама милијарди својих галаксија изронио из микроскопског вакуума? Како су се појавили Сунце и Месец?
Сви смо ми звездана прашина, дакле ми смо деца времена.