БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ПРОПЛАНЦИ ЕСЕЈА

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина


Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Колекција би требало да буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.

ЗИД И КЊИГЕ
ЗИД И КЊИГЕ
Хорхе Луис Борхес
приредио Радивоје Константиновић, превели Радивоје Константиновић, Марина Љујић и Драгана Бајић, прво издање, 2013, 13,5 x 20цм, 188 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1398-4
715,00 РСД

„Упорни зид који у овом часу, и увек, баца на земљу, коју нећу видети, свој систем сенки, сенка је једнога цезара који је наредио да најпоштованија међу нацијама спали своју прошлост. Биће да нас та помисао узбуђује сама по себи, независно од претпоставки које допушта. (Њена вредност може бити у супротстављању градњи и уништењу, у великим размерама.) Уопштавајући претходни случај, могли бисмо закључити да сви облици имају вредност по себи, а не у неком претпостављеном садржају. Овај закључак ће се поклопити с тезом Бенедета Крочеа. Већ је Пејтер, 1877, тврдио да све уметности теже стању музике, која није ништа друго до облик. Музика, стања среће, митологија, лица која је исклесало време, неки сутони и нека места желе нешто да нам кажу, или су рекли нешто што не бисмо смели изгубити или нам баш сада нешто казују; та непосредна близина откровења, које се не догађа, јесте, можда, естетички чин.“

Х. Л. Борхес

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС