БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

„Упорни зид који у овом часу, и увек, баца на земљу, коју нећу видети, свој систем сенки, сенка је једнога цезара који је наредио да најпоштованија међу нацијама спали своју прошлост. Биће да нас та помисао узбуђује сама по себи, независно од претпоставки које допушта. (Њена вредност може бити у супротстављању градњи и уништењу, у великим размерама.) Уопштавајући претходни случај, могли бисмо закључити да сви облици имају вредност по себи, а не у неком претпостављеном садржају. Овај закључак ће се поклопити с тезом Бенедета Крочеа. Већ је Пејтер, 1877, тврдио да све уметности теже стању музике, која није ништа друго до облик. Музика, стања среће, митологија, лица која је исклесало време, неки сутони и нека места желе нешто да нам кажу, или су рекли нешто што не бисмо смели изгубити или нам баш сада нешто казују; та непосредна близина откровења, које се не догађа, јесте, можда, естетички чин.“

Х. Л. Борхес