Есеји Маргарет Јурсенар, сабрани у једној од њених последњих књига, парабола су живота и стварања испуњених жељом да се бивствовању подари трајна вредност и значење. Своје енциклопедијско знање књижевница је уткала у интимна промишљања оживљавајући светове Грчке и Рима, Индије и Шпаније, Јапана и Холандије, средњовековне Енглеске и ренесансне Италије. Филозофско-критички есеји откривају нам запањујућу ерудицију и невероватну ширину интересовања Маргарет Јурсенар, изречену с лакоћом врхунског романописца. Медитативне поетске слике о мистерији људског живота, језика и природе, које одишу смиреношћу и мудрошћу, откривају читаоцу унутрашње светове ове изузетне списатељице.
„Коренови закопани у земљи, гране које штите игре веверица и птичја гнезда и цвркут, сенка дата човеку и животињама, глава на небу. Постоји ли мудрији, благотворнији начин постојања? И одатле нехотичан почетак одвратности ка присуству шумара и много већи ужас због моторне тестере. Да се обори и убије оно што не може да побегне.“
Маргарет Јурсенар
.jpg)
.jpg)
