Компаративна проучавања у јужнословенском културном простору (дакле, после распада друге Југославије, тј. СФРЈ) постају необично важна и у међународним размерама. Чини нам се да је проблем веза (културних, уметничких, нарочито књижевних) одговорније, савесније, сасвим отворено, без предрасуда, искључивости, подозрења, сумњичавости– могуће свеобухватније истраживати баш у срединама у којима су те везе биле битне и те како животне, доминантне. Можда је питање стваралачких веза на релацији Срби и Хрвати, и обрнуто, нешто што би на непристрасан начин разрешило многе дилеме које су већ ствар и историјске и политичке прошлости. Наравно, и све остале културе у додиру и супротстављањима у бившој Југославији део су истраживачког концепта ове колекције.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Антологија есејистичког рукописа, писања као својеврсне вредносне „искључивости“, али и нека врста личне библиотеке самог аутора. Полижанровска стваралачка игра као књижевна мајсторија. Теразије, дакле, јесу она вредносна лествица која подразумева дискурс новине, меру и вишегласје, као једини истински дијалог. Нове литератне симболичке Теразије највиших вредности једне културе.
ISBN 978-86-519-2155-4