Ово је књига са кратким описима све тридесет две Бетовенове сонате. Писац је пијаниста и велики познавалац ових опуса, те он, управо стога, није био опширан и распричан, већ пре свега концизан, концертно јасан и пијанистички прецизан. Ипак, вредност ове књиге није само у њеној техничкој ризници добродошлој сваком пијанисти који се лати свирања неке од Бетовенових соната, већ је ова књига и лирски хербаријум аутентичног поетског талента. Едвин Фишер на многим местима музику пореди са природом, људским карактерима, историјским приликама, а ова његова драгоцена запажања иду у ред најлепших описа музике која су икада виђена. Ево само неких од аутентичних запажања уз Бетовенове сонате.
„Овде као да се после погреба излио пљусак, прекривајући место укопа утешном сивкастом измаглицом. Рекло би се да је овде позорница празна и Природа има последњу реч.“
(Уз Посмртни марш из Сонате Опус 26)
„Пала је ноћ.“
(Уз последње тактове Сонате Опус 26)
„У овој јадиковки прсти се морају претворити у духовне
посреднике који преносе најфиније дрхтаје у слушаочев ум и срце.“
(Уз други став сонате Les Adieux)
„Не заборавимо, међутим, да је немогуће да композитор све убележи у партитуру. Наш циљ не би требало да буде савршено чиста земља и стерилан ваздух у којима ништа неће успети. Без хумуса, без бактерија, не може бити живота!“
(Уз увод Седмог предавања – Темпо и метроном)
„У овом делу, у једном стваралачком узлету духа, смртник је осликао и сажео све чињенице живота, његове јаде, неправде, радости, небеске утехе, пролазно и вечно, појмљиво и непојмљиво.“
(Уз Бетовенову сонату Hammerklavier)
„Два става овог дела симболизују овај свет и онај који ће доћи.“
(Уз последњу Бетовенову сонату)
.jpg)
.jpg)
