БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ
ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ
Насеља, порекло становништва, обичаји - књига 27
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2016, 16,5 x 23,4 цм, 1.300 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1984-1
1.650,00 РСД
1.403,00 РСД

Kњига се односи на пределе у југоисточном делу Србије, у којем живи највећи део бугарске националне мањине у Србији. У њој се после Предговора приређивача, у коме су дате биографије аутора студија, садашња демографска ситуација на овом простору и преглед литературе (стр. 7–46), доносе следеће студије:

1. Риста Т. Николић – Власина и Крајиште (објављено 1912), стр. 47–494.
2. Тихомир Р. Ђорђевић – У Трну (објављено 1897), стр. 495–508.
3. Јован Ердељановић – С избора у власинском крају (1908), стр. 509–536.
4. Јован М. Поповић – Црна Трава (1914), стр. 537–548.
5. Јован Хаџи-Васиљевић – Цариброд и Босилеград (1924), стр. 549–564.
6. Йордан Захаревъ – Кюстендислко краище (1918), стр. 565–1298.

Најзначајније су свакако студије Ристе Т. Николића и Јордана Захаријева, који су овај простор истражили у размаку од непуне деценије. Николић је обрадио 97 данашњих насеља од којих се 66 данас налази у Србији, а 31 у Бугарској, док је Захаријев обрадио 57 насеља: 34 у Србији и 23 у Бугарској. Треба напоменути да су 20 насеља обрадила оба аутора, што даје могућност читаоцу да врши поређења.

Обрађена насеља у Србији данас припадају општинама: Црна Трава – 25 насеља (Бајинци, Банковци, Бистрица, Брод, Вус, Горње Гаре, Градска, Дарковце, Добро Поље, Златанце, Јабуковик, Јовановце, Кална, Криви Дел, Крстићево, Млачиште, Обрадовце,  Острозуб, Павличина, Преслап, Рајчетине, Рупље, Састав Река, Црна Трава и Чука), Босилеград – 37 (Барје, Белут, Бистар, Босилеград, Бранковци, Бресница, Буцељево, Гложје, Горња Лисина, Горња Љубата, Горња Ржана, Горње Тламино, Грујинци, Доганица, Доња Лисина, Доња Љубата, Доња Ржана, Доње Тламино, Дукат,  Зли Дол, Извор, Јарешник, Милевци, Млекоминци,  Мусуљ,  Назарица, Паралово, Плоча, Радичевци, Рајчиловци, Ресен, Рибарци, Рикачево и Црноштица), Сурдулица – 16 (Горње и Доње Балтијанце, Биљаница, Битврђа, Божица, Власина Округлица, Власина Рид, Власина Стојковићева, Вучаделце, Горње Романовце, Колуница, Млађинце, Ново Село, Паља, Топли До, Топли Дол и Ћурковица), Власотинце – 8 (Алексине, Горњи Орах, Добровиш, Доње Гаре, Јаковљево, Пржојне, Страњево и Тегошница) и Бабушница 4 (Лесковица, Радосин, Раков Дол и Црвена Јабука).

У студијама Ристе Николића и Јордана Захаријева посебно је обрађено 49 насеља која се данас налазе у Бугарској. У области Ћустендил 25 насеља, од којих четири припадају општини Ћустендил: Горње Ујно, Доње Ујно, Полетинци и Раненци, а 21 општини Трекљано: Базовица, Габрешевци, Горњи Коритен, Горње Кобиље, Добри Дол, Доњи Коритен, Доње Кобиље, Драголевци, Драгојчинци, Злогош, Киселица, Левчевци, Косово, Метохија, Побијени камен, Сушица, Трекљано, Уши, Царица, Чешљанци и Шатковица. У области Перник обрађено је 24 насеља, од којих четири припадају општини Брезник: Банишор, Гигинци, Горња Секирна и Кошарево, општини Земен 7: Горња Врапча, Горња Глоговица, Дивља, Доња Врапча, Јелов До, Одраница и Смиров До, општини Трн 11: Вирдар, Горња Мелна, Горочевци, Доња Глоговица, Доња Мелна, Доћовци, Дуга Лука, Кшле, Лева Река, Пенћовци и Шипковица, а по једно припада општинама Ковачевци – насеље Сиришник, и Перник – насеље Батановци.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС