Данас је у Европи жута све ређа у свакодневном животу и све занемаренија у свету симбола. Међутим, није увек било тако. Древни народи су жуту сматрали безмало светом бојом, симболом светла, топлоте и богатства. Заузимала је важно место у верским обредима античке Грчке и Рима, док су је Келти и Германи повезивали са златом и бесмртношћу. Пад жуте почиње у средњем веку, када јој се приписује двојако значење. Лоша жута, боја горке жучи и пакленог огња, означава превару, похлепу, издају, каткад болест или лудило, док је добра жута, боја злата, меда и зрелог жита, знак моћи, радости и обиља. Почев од XVI столећа, међутим, жута незаустављиво узмиче и губи своје место у материјалној култури. Протестантска реформација и католичка контрареформација, а затим и „буржоаске вредности“ у XИX столећу, доприносе опадању њеног угледа. Иако је наука убраја у основне боје, њена симболика остаје двосмислена. И дан-данас се зеленкастожута боја сматра ружном или чак опасном јер асоцира на болест и отров, док се наранџастожута доживљава као јарка, весела и благотворна по угледу на воће те боје.
Богато илустрована, Жута. Историја једне боје пета је књига у едицији започетој 2000. и посвећеној историји боја у Европи од древног доба до наших дана. Претходиле су јој Плава (2000), Црна (2008), Зелена (2013) и Црвена (2016).
.jpg)
.jpg)
