Приче Драгана Боснића јесу својеврсно путовање у прошлост, које наговештава узбудљиву авантуру дечака рођеног и одраслог на београдској калдрми шездесетих година прошлог века. Нова генерација која стасава у то време и која није памтила минули рат, покушава да кроз живот гази играјући се и стварајући нови дух града. Драган Боснић познаје прави израз лепоте Београда онда, али и сада када је асфалт увелико заменио калдрму, јер су, према речима Жака Превера, најбољи познаваоци града „они који су му жртвовали своје кораке расипајући их нештедимице“.
„Фотограф, путописац, новинар, пре свега скитач по власититом духу и избору, аутор сведочи о скитњи као најузбудљивијем облику путовања. Од Палилуле до Земуна, од Ђердапа до Каблара, од Трста до Комиже, Боснић пуних педесет година говори речју и фото-апаратом. Његов стваралачки простор подсећа на калдрму без краја, чије су коцке исклесане колико речју, толико и фотографијом – оном у коју не стане хиљаду речи. Него више. Или мање, није важно. Важно је да фотографија буде селективно око. И да нас, стопљена с речју, учи да живот посматрамо с лепше стране. Као што чини ова књига“.
Владимир Рогановић
Награда за најбољу фото-монографију Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) на 63. Међународном београдском сајму књига.
.jpg)
.jpg)
