To да су ученици Франца Листа волели свог професора, није потребно доказивати. Било је ту и више од љубави и наклоности. Ученици и њихов „Старац”, како су звали Франца Листа, били су права породица. „После Листове смрти ми смо се разишли по белом свету. Но, овај јединствен човек и даље нас са оног света држи под својом чаролијом. Артур Фридхајм, који ме петнаест година није видео и ни реч написао, шеснаесте године шаље разгледницу која почиње речима: ’Живео наш Старац и наше пријатељство.’ Када сам се после двадесет пет година срео са Феликсом Мотлом морали смо признати да кад међусобно разговарамо или слушамо један другог и даље нам се чини да је ’Старац’ међу нама.“
Александар Зилоти
„Лист се страшно разљутио кад је неко изјавио да не може урадити оно што је учитељ тражио. ’Са оваквим људима ја не знам шта да радим; то је свирање за тетке и рођаке у кругу породице.’“
Август Гелрих
„Етиду је Лист одсвирао као бог. Сва та гипкост, брзина, мекоћа, енергија коју прсти могу имати, сав тај нехај, каприциозно кокетирање, ненадана и сетна својеглавост, жестина, безумље које се испољава само у извођењу – било је под његовом влашћу.“
Каролина Буасје
(Из књиге Сазвежђе Франца Листа)
