БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Сплин Париза, у поднаслову; „Дневник самоће 2000 - 2004" јесте наставак јединствене ауторефлексивне и исповедне прозе Дневник самоће - Видосава Стевановића објављене 2011. у четири издања. Први дневник у „Сплину" тиче се дочека новог миленијума али се зато сви остали тичу онога што је остало иза нас у старом, „горког талога искуства", свих успомена које нисмо изживели на прави начин и које нису постале део наше моралне катарзе или мудрости живљења. Бритка оштрица критике, иронија егзистенције, наслеђе европске културе, српске и југословенске политичке дубиозе, балкански идентитети... само су неке теме чије унутрашње било није само догађање у летопису дана већ покушај да се нађу узроци личном удесу у колективном, да се опише све оно чиме се званична историографија неће бавити на такав начин - дубински, лични, без потребе да се ствари покажу бољим него што јесу већ са дубинском потребом да се досегне истина, која једина има снаге да нас избави из пакла самозаваравања. Можда је контарст „града светла" право место да се сагледа балкански мрак и све оно што је попут слепих путника прешло у нови миленијум покушавајући да се заогрне веловима „људских вредности" и демократије. Књига опора и искрена, неће оставити никог равнодушним јер нема мира у пакленом котлу самосвести које немају снаге да се погледају у очи.