Српске новине (1813–1919), прво српско гласило са континуираним излажењем, хроничар епохе успостављања и развоја српске државности (званични орган Кнежевине Србије, службени дневник Краљевине Србије), само су двапут излазиле ван Србије: од 1813. до 1821. у Бечу, под уредништвом Димитрија Давидовића, и од 1916. до 1918. у Крфу.
Предраг Пејчић, новинар и публициста, добар познавалац ове теме, аутор монографија Српске новине Димитрија Давидовића 1813–1821. и Српске новине у Крфу 1916–1918, овом књигом представља читаоцима своје истраживање и анализу садржаја Српских новина од Димитрија Давидовића до Крфа, односно од 1835. до 1915. године.
Аутор анализира концепт(е) и садржаје Новина који говоре о парламентарном развоју Србије, о ратификацији међународних уговора, извештаје са бојних поља, информације о ратном стању у Србији (1914–1915), али и прилоге и садржаје који прате и приказују развој права, економије, трговине, политичког живота, као и развој српског језика, књижевности и културе, чему су Новине, својеврстан чувар традиције и покретач српског националног бића, посвећивале дужну пажњу. Једно поглавље књиге посвећено је посебним издањима Новина (службена, огласна и посебна издања; специјализовани листови; књижевна, забавна и поучна издања).
.jpg)
.jpg)
