Много је људи у мом комшилуку који га чине посебним. Ту је госпођица Марта, која разноси пошту, господин Аврамовић, директор моје школе, па чак и госпођа Спасић, која гаји цвеће. Сви они дају свој допринос како би наш крај учинили бољим местом за живот. Али шта могу ја да учиним? Мало сам размислила и досетила се… знате шта?
То можда и не изгледа као нарочито велика ствар, али мама каже: ,,Људи чине комшилук посебним; сваки пут помало. И свако то ′мало′ може пуно да допринесе!“