Управносудска пракса обухвата судску праксу судова који у одговарајућим поступцима врше судску контролу законитости управних аката и процедуре њиховог доношења. Пре свега то су Управни суд, Врховни касациони суд и Уставни суд. Код селекције репрезентативних одлука ових судова руководили смо се применљивим вредносним стандардима и одговарајућим временским оквирима. Определили смо се да временска граница буде 2010. година, уз аргумент да су од 1. јануара те године почели са радом Управни суд и Врховни касациони суд и да у том контексту може да се говори о правно и вредносно конзистентној управносудској пракси.
Судска пракса је систематизована по члановима ЗУП из 2016. године, с тим да су нови институти овог закона детаљније објашњени у односу на претходни закон. С обзиром на то да је одредбом члана 213. новог ЗУП-а прописано да ће се поступци који до почетка примене новог закона нису окончани, окончати према одредбама ЗУП-а који се примењивао до почетка примене новог ЗУП-а. Из ових разлога, код судске праксе наведена је и одговарајућа одредба ЗУП-а из 1997. године. Иза сентенце следи извод из текста образложења судске одлуке.
„...У овом научном раду проф. др Стевана Лилића, читалац ће се упознати са најновијом судском праксом, кроз сусрете са примерима који се директно повезују са конкретним одредбама новог Закона о општем управном поступку, Примери су дати у облику правних схватања и ставова Управног суда, као и извода из образложења одлука тог суда, како би се пример лакше објаснио и да би био приступачнији читаоцу.“
из рецензије мр Николе Китаровића, судије Управног суда
.jpg)
.jpg)
