Оснивање Групе 143 у марту 1975. одиграло се у тренутку када је неформална група шест уметника повезана са Галеријом Студентског културног центра у Београду доживела прве интернационалне успехе. Београд је деловањем Галерије Студентског културног центра у седамдесетим годинама успео да достигне референтни ниво глобалне концептуалне и постконцептуалне уметности. Група 143 са својом епистемолошком затвореношћу и аналитичком систематиком представља супротан пол групи шест уметника која делује, пре свега, као отворени однос индивидуалних пракси и која је често виђена као несистематска и активистичка. Група 143 консеквентно одбија интеграције у свет уметности и инсистира на иманентном аналитичком раду. Чланови Групе 143 су програмски тежили да створе „микродруштво“ које је активно, засновано на знању и које се користи средствима теорије и анализе. Њихов рад је био озбиљан покушај да се еманципују од свеприсутне, противречне стварности југословенског касног социјализма и да створе алтернативне моделе знања и живота.
Постојање и деловање Групе 143 познато је само уском кругу одабраних поштовалаца, сарадника и пријатеља. У јавности је њихово постојање пало у заборав. У овој књизи се по први пут врши историјска и теоријска презентација њихових дела, текстова, анализа уметности и теорије, односно, по први пут се спроводи контекстуализација њиховог рада.
.jpg)
.jpg)
