Проведите празнике уз Гласникове књиге! 

У препуној Сали биоскопа Синплекс синоћ је представљен нови роман Лазара Јовановића Гавранов парадокс. Говорили су Миодраг Младеновић, уредник, Ивана Крстић-Мистриџеловић, проф. на Криминалистичко-полицијском универзитету и инспирација за лик професорке Вите Ивановић, и аутор.

Према речима уредника Миодрага Младеновића, након врло успешног трилера Шифра Рајс, аутор је у сали, која синоћ није била само место за филмске пројекције, представио једну храбру књигу, која нас не забавља већ нас преиспитује. „Она нам не нуди одговоре, већ поставља питања која ретко имамо храбрости да сами себи поставимо“, каже он. Тврди да ово није роман о смрти, већ о свему ономе што смрт остави иза себе. „О тишини у стану где више нико не пали светло. О телефону који звони, али више нико не подиже слушалицу, о писму које никада није стигло до оног коме је било намењено“, казао је уредник. „У Гласнику смо поносни што смо објавили ову књигу. Гавранов парадокс није обичан трилер, ово је прича о истрази која не води само до убице него и до истине коју можда нико не би смео да сазна. Ово је прича о Београду каквог нема на разгледницама, који не светли ноћу, већ тоне у сенке. Београду чији се тајни досијеи не чувају у архивама, већ у нечијим сећањима, непроспаваним ноћима, шапатима који нестају пре него што их ико чује. Ово је роман у којем једна смрт отвара врата прошлости које су многи пробали да затворе“, објаснио је Миодраг. 

Службени гласник је и ове године излагао на Међународном сајму књига

На недавној мултидисциплинарној међународној конференцији по позиву Културне и креативне индустрије & баштина: аргокултуре, у организацији Друштва за културни развој „Бауо“ из Петровца на Мору, одржаној од 20. до 23. марта, учествовала је и наша уредница Станка Јанковић Пивљанин с темом „Креативне индустрије и издаваштво: комерцијализација вс. креативност, култура и знање ‒ Службени гласник“.

Подсећајући на то да издаваштво јесте утицајан и значајан део креативних индустрија, које, као што је познато, подразумевају комерцијализацију креативности и интелектуалног капитала, посебно је истакло место, улогу и мисију које има Гласник у датом контексту.

Као један од водећих издавача у Србији, подсетила је, Гласник није окренут искључиво комерцијалном издаваштву, јер највећи део своје издавачке продукције темељи на издањима која нису комерцијална, а која преносе знања из друштвених и хуманистичких наука – права, политике, филозофије, историје и теорије књижевности, теорије уметности... На примеру издања из области гастронаслеђа (колекција Уметност у гастрономији: А. Риф и Ф. Леман, Ван Гогова трпеза у гостионици Раву, М Лакроа Белешке из Лотрекове кухиње, Д. Девит Да Винчијева кухиња, Г. Ривера и М. П. Коле Фридине фијесте и К. Жоај Белешке из Монеове кухиње) и антропологије хране (библиотека Лексис: Дијалози за трпезом Драгане Радојичић) показала је на који начин Гласник остварује везу између креативности, уметности, културе и знања – дакле интелектуалне својине и захтева тржишта, и успева да, чак и у времену када се издаваштво темељи на свеопштој комерцијализацији, оправда сопствено гесло – Ми градимо културу. 

У уторак, 25. марта, у Клубу–књижари–галерији Гласник представљена

Књига Принцеза са тавана Александре Михајловић коју је илустровала Софија Мишчевић