Прва књига Расправе о просветитељству, либерализму и национализму Александра Молнара посвећена је оним раслојавањима политичке филозофије у другој половини 17. и у 18. веку која су водила образовању идеолошке конфигурације модерне епохе. Молнар анализира овај процес кроз четири најважнија случаја: низоземском (кроз постављање републиканизма на пантеистичке темеље у Спинозиној политичкој филозофији), енглеском (кроз отварање раног либерализма за национални меркантилизам), америчком (кроз конфронтацију либерализма и републиканизма у редовима самих „очева оснивача“) и француском (кроз спој демократије са атеизмом). Након тога се окреће „посебном путу“ Немачке, односно још уже, Прусије и прати растући афинитет њеног просветитељства ка теорији државног резона, све до момента када, у Хегеловој политичкој филозофији, полетање Минервине сове не буде најавило постепено утрнуће свих зрака просветитељства у растућој тами државног резона, постављеног на нове националистичке темеље.
Александар Молнар (1963) редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Предаје Историју политичких и социјалних теорија, Класичне социолошке теорије и Увод у социологију музике. Објавио је више књига, међу којима су Расправа о демократској уставној држави (у пет томова, 2001–2006), Опроштај од просветитељске идеје уставотворне скупштине (2008) и Сунце мита и дугачка сенка Карла Шмита.