БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Хајек посебно наглашава разлику у позицији аустријске школе у односу на квантитативну теорију новца. Он наглашава чињеницу да са променом количине новца у оптицају долази до промене не само општег нивоа цена већ и до промене релативних цена, а самим тим и до промене структуре производње. Хајек најпре дефинише услове равнотеже, а онда објашњава како се она нарушава и поново успоставља. Равнотежа коју он има у виду подразумева усклађен однос између тражње за потрошачким добрима и тражње за произвођачким добрима (и усклађен однос њихових цена). Свако нарушавање овог односа доводи до промена у структури производње, односно речено Хајековом терминологијом, доводи до „продужења“ или „скраћења“ процеса производње. Сваки релативни пораст тражње за производним средствима („произвођачким добрима“) изазваће „продужење“ производног процеса, а сваки релативни пораст тражње за потрошачким добрима имаће за последицу „скраћење“ производног процеса.