БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

АНАРХИЈА ТЕКСТА
АНАРХИЈА ТЕКСТА
АНАРХИЈА ТЕКСТА
АНАРХИЈА ТЕКСТА
АНАРХИЈА ТЕКСТА
Драгана Вукићевић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 212 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0800-5
99,00 РСД

Анархија текста је збирка огледа посвећена писцима друге половине 19. века. Наслов збирке је инспирисан студијом о Љубомиру Ненадовићу и испровоциран његовом тезом из Писама из Немачке о писању које смо назвали „анархичним“, а сам писац писањем „ма о чему и ма како“. Кроз различите есеје о Глишићу, Лазаревићу, Матавуљу, Сремцу, Веселиновићу истовремено се детектују „анархични елементи“ текста, али се открива и његова подређеност жанровима, поетикама, херменеутичким оквирима аутора. Посебна пажња је посвећена контроли текста у виду аутоцензуре, као и ишчитавању дела преко ширег контекста. Зато је о реалистичким писцима писано из изокренуте перспективе – уместо о објективној слици друштвене стварности писано је о приватности, уместо о јавном животу о еротским криптограмима, уместо о актуелним друштвеним темама о митским слојевима приче. У постреалистичком свету у коме се реално непрестано преметало у хипер, над, и, или не-реално, заправо су преиспитивана значења у наговештајима и заборављеним алузијама.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС