БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
КО ЈЕ УБИО МРТВУ ДРАГУ
Слободан Владушић
прво издање, 2009, 13,5 х 20 цм, 344 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0297-3
825,00 РСД
783,75 РСД

Књигу Ко је убио мртву драгу отвара смрт Еуридике, а завршава смрт Бранка Миљковића. Између те две смрти распростире се историја мотива мртве драге. Иако ова књига мотив мртве драге прати, пре свега, на грађи која припада корпусу српске књижевности, њени јунаци су и митски песник Орфеј, али и Данте, Петрарка, Новалис, Вордсворт, По и Бодлер. Када је у питању српска књижевност, мотив мртве драге се испитује у распону од предромантичара Јована Дошеновића па све до неосимболисте Миљковића. Сви ти песници, домаћи и страни, чине једну песничку породицу, па је тако и књига конципирана као својеврсни породични роман који приповеда причу о успону и паду једног мотива.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС