БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ОДЈЕЦИ РЕЧИ
ОДЈЕЦИ РЕЧИ
Светозар Кољевић
прво издање, 2009, 13,5 х 22 цм, 386 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0329-1
99,00 РСД

Различите традиције живеле су као далеки одјеци речи у доживљајима, сећањима и маштањима писаца о којима је реч у овој књизи. Те традиције, као културно наслеђе које се огледа у језику, биле су тим писцима разнолики кључеви за разумевање личног искуства и стваралачких потреба, а често су расветљавале и смисао њиховог личног, непосредног искуства - како код Његоша, Стерије и Кочића, тако и код Андрића, Ћопића, Бошка Петровића, Олдоса Хакслија, Борислава Пекића, Добрице Ћосића, Т. С.Елиота, Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога, Мирослава Максимовића, Ђорђа Сладоја и других. Стога је уметничка реч тих писаца у знаку дијалога садашњости с прошлошћу и будућношћу, а захваљујући просторима језика, као древне „постојбине и уточишта лепоте и смисла" у тим дијалозима мртви разговарају са живима, а живи с нерођенима.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС