БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

„У овом раду покушаћемо да се бар приближимо критичном тренутку ослобађања од дискурса заборава Драгутина Ј. Илића, ослобађању од слике непрекидно Другог у српској књижевности на размеђи 19. и 20. века. Методологија, која, верујемо, ослобађа од терета заборава и води ка поетици прозног стваралаштва Драгутина Ј. Илића јесте интердисциплинарне природе и већ дуже време је присутна у науци о књижевности под називом имагологија. Одлучујемо се за имагологију јер оно што се одређује као специфични предмет интересовања имагологије – истраживање конструкција Другости (првенствено Другог у концептима националих карактеризација) у књижевној пракси – присутно је у великој мери у прози Драгутина Ј. Илића. Измењивост Другог, мењање односа према њему и постепено напуштање концепта Другог у структури дела води нас ка једној могућој анализи Илићевог дела. Драгутин Ј. Илић, тај ’последњи романтичар’, близак је нама јер поновно јачање стратегија етницитета у процесу глобализације постаје наше заједничко искуство. Феномен ’етничког препорода’ у земљама Источне Европе с краја 20. века, парадоксални производи глобализације, као што је поново пронађена културна разлика, постају лакше разумљиви имаголошким читањем дела српских писаца друге половине 19. века, као и дела Драгутина Ј. Илића.“

Жељко Милановић