БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић

Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ПРЕЖИВЕТИ У ТЕКСТУ
ПРЕЖИВЕТИ У ТЕКСТУ
ПРЕЖИВЕТИ У ТЕКСТУ
ПРЕЖИВЕТИ У ТЕКСТУ
ПРЕЖИВЕТИ У ТЕКСТУ
Ђорђе Деспић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 244 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0841-8
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
49,50 РСД
Контактирајте продају књига

Књига Преживети у тексту сабира, уз неколико изузетака, критички есејистичке радове о српској прози који су објављивани у периодици у претходних десетак година. У приказима се кроз интерпретацијске увиде и артикулацију вредносних ставова може пратити тежња ка заступању модерних поетичко-естетичких начела у књижевности, док есејистички текстови нуде сусрет књижевно-историјских и књижевно-теоријских разматрања у којим се понајпре истиче занимање за интертекстуалну природу књижевноуметничког дела.

Попут овако сагледане структуре, и насловна фигура ове књиге може се узети (барем) у својој двострукости. С једне стране, она упућује на немир који подразумева сваки књижевно-критички напор, упућује на аксиолошку и етичку напетост јер нужно ограничавајућем говору критике можда нешто упорно измиче. Фигура из наслова, с друге стране, можда сведочи и о онтолошки неизвесној судбини самог читалачког чина, о потенцијалној моћи књижевног текста да прошири простор и дејство (књижевне) реалности. У том случају, она је и крајња консеквенца прихватања Бартове тврдње: нема живота изван бесконачног текста.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС