Кад говоримо о дару, увек знамо да je он подједнако потврда исконских закона гостољубља и изражавање привржености, пријатељства, љубави, и управо je y томе темељна Гордићева изјава којом ce заклиње поетском говору. Она оцртава не само његове критичке и интерпретативне поступке него и елементе који артикулишу есејистичку модулацију, која ce попут црвене нити провлачи кроз све текстове и држи их на окупу y свим Гордићевим књигама. Ако критички и интерпретативни став, којим ce овде приступа песничким делима, неизбежно представља избор ове или оне могућности разумевања и вредновања, при чему осталих могућности привремено морамо да будемо лишени, есејистичка модулација, свакад и делотворно присутна, уводећи драгоцену толеранцију и призивајући спонтаност и задовољство y читању песама, представља отвореност y беспућу смислова, оплођавање скривених значења, јачање понорних сила и интензитета који носе поетску творевину. У таквом писању, Гордић показује моћ есеја која нас учи да уметност речи пробија границе стриктног саопштавања које гаси пламен човековог духа. Моћ есеја, више него иједно друго писање о стварима света и језика, шири могућности њихове рецепције и буди људски дух за трагање, откривање нових питања...
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).



ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић
Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.
ISBN 978-86-519-0892-0