БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НОВА & МОДЕРНА ТРАДИЦИЈА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Читање књижевне баштине и књижевне савремености у новом кључу основна је поетичка претпоставка ове библиотеке. Чине је есеји, студије, расправе, полемике и монографије о новој српској књижевности, од XVIII века до данас. Интерпретација превратничких, иновативних књижевних чињеница које су, истовремено, и важан сегмент модерне европске књижевне баштине. У колекцији објављујемо студије и расправе које у много чему иницирају и нови, модерни критички дијалог о епохалним поетским пројектима српске књижевности.

ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
ЗАБЛУДЕ МОДЕРНИЗМА
Драган Бошковић
прво издање, 2010, 13,5 х 20 цм, 156 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0719-0
297,00 РСД
282,00 РСД

Негде на границама клишеа теоријске и херменеутичке критичке свести, сусрести се са литературом из угла њених идеолошких предиспозиција, литерарне политике, инкултурацијских матрица, (не)могућег идентитета, па самим тим реанимирати и реименовати односе различитих дискурзивних пракси, и опет се суочити са Андрићем, Десницом, Црњанским, Крлежом, Пекићем, Кишом, социјалистичким наслеђем, намеће се као обавеза читања. Да ли је то могуће и у којој мери? Коју логику следити, а остати (не)веран литератури, теорији, себи. Како уопште покренути читање, а да оно не буде само стереотип? Заблуде модернизма су заправо и заблуде постмодернизма. Заблуде читања. Једино и само наше заблуде.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС