БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

АНДРИЋЕВО СВЈЕТЛО ИЗНАД ПУТА
АНДРИЋЕВО СВЈЕТЛО ИЗНАД ПУТА
АНДРИЋЕВО СВЈЕТЛО ИЗНАД ПУТА
АНДРИЋЕВО СВЈЕТЛО ИЗНАД ПУТА
АНДРИЋЕВО СВЈЕТЛО ИЗНАД ПУТА
Анте Башић
прво издање, 2011, 11 х 18 цм, 164 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0726-6
220,00 РСД

Андрић се као (још од Ex Ponta!) доказано епифанијски аутор, у Јелени и кроз Јелену појављује као коначно освијештен ЈА властита опуса, у тумачење којега смо кренули „оборужавши“ се јунговским знањима и теоријама о несвјесном и симболима. Избор управо архетипске критике није се показао погрешним јер нам је такав приступ омогућио приближавање аутору на синкронијској, али и дијакронијској оси, што се показало круцијалним за очитавање митске грађе и митскога начина мишљења. Описујући своје ликове, Андрић је описивао и себе, а тиме и универзум.



MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС