БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

АУТОБИОГРАФИЈА, ФИКЦИЈА И ЈА
АУТОБИОГРАФИЈА, ФИКЦИЈА И ЈА
Жаклина Дувњак Радић
прво издање, 2011, 11 х 18 цм, 195 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0951-4
49,50 РСД

„Рад Жаклине Дувњак Радић Проблеми фикционалности аутобиографске прозе јесте рад из области опште теорије жанра, али се у расправљању о њему ослања, као на општи оквир, на модерну теоријску мисао. Најсажетије у модерној теорији, са полазиштем у различитим основама, доведено је у питање било какво стабилно или референтно значење чак и на подручју које традиционално сматрамо научним, као што је то историја. [...] Рад је по своме карактеру превасходно књижевнотеоријски, па су и главни закључци (резултати) претежно из области теорије жанра. Основни резулат рада је у целовитом и пажљиво изведеном приказу поступака фикционализације који се на специфичан начин јављају у аутобиографском приповедању, а не толико у поставци проблема. Да аутобиографски текстови нису поуздана сведочанства, иако се тако саморепрезентују, знали смо и раније; оно што је ново јесте систематски опис свега онога што их  чини фикционалним од структуралног до значењског нивоа."

Проф. др Никола Грдинић

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС