БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

МИЛАН ЋУРЧИН У КОНТЕКСТУ СРПСКЕ АВАНГАРДЕ
МИЛАН ЋУРЧИН У КОНТЕКСТУ СРПСКЕ АВАНГАРДЕ
Стојанка Милановић
прво издање, 2011, 11 х 18 цм, 300 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0925-5
49,50 РСД

„Магистарски рад „Милан Ћурчин у контексту српске авангарде“ Стојанке Милановић мора се посматрати као вредан покушај да се у разумевање процеса у српској књижевности на почетку XX века укључи и нова слика о месту Милана Ћурчина и у заснивању једне модерне поетике и у њеном образлагању у есејистичким текстовима и полемикама. Дајући, мада не у потребној мери, и слику контекста у коме је деловао и у коме се мора сагледавати Милан Ћурчин, Стојанка Милановић је врло прегледно приказала и књижевне расправе у којима се обликовала и на сцену ступала једна нова поетичка свест, чији су помагачи, помало је то парадоксално, били и они критичари који су заступали другачија уверења. Изузетно је важно што је у овом раду показано колико је важну улогу у Ћурчиновој књижевној афирмацији имао Богдан Поповић, који је и објављивао песме овог песника и подстакао га да напише програмски текст „О мојим песмама“ и дао му у својој Антологији нове српске лирике место које није добио ни у једној каснијој антологији."

Проф. др Радивоје Микић

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС