„Магистарски рад „Милан Ћурчин у контексту српске авангарде“ Стојанке Милановић мора се посматрати као вредан покушај да се у разумевање процеса у српској књижевности на почетку XX века укључи и нова слика о месту Милана Ћурчина и у заснивању једне модерне поетике и у њеном образлагању у есејистичким текстовима и полемикама. Дајући, мада не у потребној мери, и слику контекста у коме је деловао и у коме се мора сагледавати Милан Ћурчин, Стојанка Милановић је врло прегледно приказала и књижевне расправе у којима се обликовала и на сцену ступала једна нова поетичка свест, чији су помагачи, помало је то парадоксално, били и они критичари који су заступали другачија уверења. Изузетно је важно што је у овом раду показано колико је важну улогу у Ћурчиновој књижевној афирмацији имао Богдан Поповић, који је и објављивао песме овог песника и подстакао га да напише програмски текст „О мојим песмама“ и дао му у својој Антологији нове српске лирике место које није добио ни у једној каснијој антологији."
Проф. др Радивоје Микић
.jpg)
.jpg)
