БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ОСНОВА

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Колекција Основа обухвата фундаменталне књижевнотеоријске студије, расправе, монографије, енциклопедијске речнике и лексиконе теоријских појмова, хрестоматије и антологије одређених пројеката и -изама. Чине је три сегмента: књижевна теорија, књижевна историја и лексикографија.У колекцији ће бити представљени и најзначајнији посленици српске науке о књижевности (теоретичари и књижевни историчари)..

НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
Изабрани списи
Светозар Петровић
приредио Зденко Лешић, прво издање, 2009, 15,7 х 23 цм, 496 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-0373-4
330,00 РСД

„Зато се – кад је ријеч о књижевној прошлости – и може говорити не само о перспективама личним него и о перспективама надличним, о перспективи националној, или западноевропској, или европској, или хришћанској итд., итд. А то је Петровићу била и прилика да преиспита како се у историји књижевности – у том односу становишта садашњости и становишта прошлости – ,понаша‘ национална перспектива:

,Умјесто позитивистичке концепције националне књижевности као трезора у који један народ закључава по епохама поредана властита књижевна дјела, умјесто идеје претинаца у архиви, овдје се из оног схваћања књижевне повијести које је раније описано може извести концепција о плуралитету контекста у којима се књижевно дјело види, а међу којима је национална перспектива врло значајна, који пут чак и најзначајнија. Гледишту о становишту садашњости треба овдје, дакле, придружити схваћање о националној књижевности као увјетном али за већину практичних прилика довољно тачном и довољно потпуном називу за ону драматичну визију традиције што је хисторичар књижевности пројицира у прошлост из перспективе властите садашњости.‘

Међутим, сам Петровић није био примарно историчар књижевности, а поготово не историчар националне књижевности. За њега је историја књижевности, као и књижевна критика, представљала креативну активност која се нужно одвија под ингеренцијом субјективне свијести и по диктату личних визија, сензибилитета и укуса, због чега је у њој извјесна мјера ирационалности вредносног суда неизбјежна. Као филолог по увјерењу, он се – радије него књижевном историјом – бавио оним о чему је могао говорити рационално, језиком који избјегава нејасноће и недоречености. Зато је право поље његовог рада било оно што је називао ,наука о књижевности‘ под којом је заправо подразумијевао теорију књижевности, и то теорију књижевности која тумачи не толико књижевна дјела колико инструменте помоћу којих тим дјелима приступамо, као и појмове који нам помажу да их видимо као дијелове оног система који називамо књижевност. У том смислу Петровић се подухватио да испита читав низ проблема без чијег разумијевања би наше проучавање књижевности било на знатан начин ометено.“ (Зденко Лешић)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС