БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција НИЗ

УРЕДНИК: Гојко Тешић

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.


МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
Одгонетање једног живота
Радован Поповић
прво издање, 2011, 17 х 23 цм, 172 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0852-4
99,00 РСД

Књига Радована Поповића Михиз – Oдгонетање једног живота, коју је Службени гласник објавио ове године, настала је, по речима аутора, комбиновањем делова аутобиографских књига легендарног критичара и барда српске књижевности, сећања његових савременика, писама до којих је Поповић успео да дође, фотографија добијених од Михизове породице или преузетих из архиве аутора и документације „Политике“ и „НИН-а“…

На релативно малом простору, Поповић читаоцу пружа занимљив преглед биографије човека чији је вишедеценијски утицај на српску књижевну сцену тешко упоредити са утицајем било које личности у историји наше књижевности – јер нико осим њега, укључујући чак и Јован Скерлића, који у своје време јесте представљао свемоћан ауторитет у процени вредности постојећих дела, није био сведок и судбоносан саучесник настанка тако великог броја књига тако бројне а тако значајне књижевне братије.

Од Меше Селимовића до Душана Ковачевића, од Добрице Ћосића до Борислава Пекића, од Антонија Исаковића до Матије Бећковића, од Драгослава Михаиловића до Слободана Селенића – креће се импозантан списак аутора у чијем стваралаштву је Михиз активно учествовао као добронамеран, али оштар критичар њихових рукописа, који су, у жестоким пријатељским полемикама, доживљавали различите трансформације и добијали коначну форму.

Већи део Михизовог критичарског рада, тако, будући да је усменог карактера, осим у записима његових саговорника, за будућност, нажалост, остаје изгубљен.

Племенита жеља Михизове књижевне браће да од заборава сачувају његово усмено благо, међутим, у заборав је бацила добар део онога што је сам записао.

Под ауром мита о његовој вербалној критичарској моћи, за велики део књижевне публике Михиз писац готово потпуно остаје прекривен мраком, пре свега драмски и – ако не претерано радан и плодан – несумњиво вредан.  

Тој, мање помињаној страни Михизове личности и дела, Радован Поповић у овој књизи посвећује простор који заслужује.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС