БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
ЧАРШИЈА ЊУЗ
Слободан Стојићевић
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 324 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0883-8
464,75 РСД

Пред читаоцима је 106 текстова прве новинске критике новина код нас. О томе уводничар Славољуб Ђукић каже:

,,После свога репортерског узлета, Стојићевић је дошао на идеју да у матичном листу Политика пише о ономе што друге новине пишу. Ако штампа, по свом определењу, себи дозвољава да свима и свакоме попује или соли памет, хајде да видимо како она обавља овај деликатан посао. А његов избор је атрактивна, такозвана жута штампа...

Али, колико год критички расуђује, Стојићевић овом задатку прилази са лепим осећањем мере, култивисано, често духовито и неувредљиво. Никога не вређа, али и не прашта глупости. Он просто прелистава новине и из њих издваја „цаке“ у којима се свашта може наћи. Час насмеје читалаштво, час га запрепасти, а изнад свега, са лагодним осмехом, делује васпитно на оне који пишу у новинама и на оне који их читају. Због тога, ова књига може послужити и као привлачно сведочанство о једном добу кроз које смо, тумарајући, сви прошли, па и штампа.“

Осим сладокусцима који су ово штиво пратили у Политици, књига се нарочито препоручује студентима и полазницима школа новинарства, не само код нас, већ и  свуда где се говори и разуме српски језик.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2025 — Службени гласник РС