БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ДРАГАЧЕВО
ДРАГАЧЕВО
ДРАГАЧЕВО
ДРАГАЧЕВО
ДРАГАЧЕВО
ДРАГАЧЕВО
Насеља, порекло становништво, обичаји - књига 8
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2010, 16,5 х 23,4 цм, 436 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0718-3
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
330,00 РСД
  • Распродато!

Студије:

Јован Ердељановић, Доње Драгачево (1902)
Коста Јовановић, Горње Драгачево (1908)
Мирко Р. Барјактаровић, Гуча (1957)
Радован М. Маринковић, Становништво Горачића (1977), Становништво Брезовице (1990)
Борисав Челиковић, Драгачевска насеља која нису обрађена у „Насељима српских земаља” (2010)

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Драгачева

Обрађено је 47 насеља Драгачева од којих општини Лучани припада 34: Бели Камен, Вича, Властељица, Вучковица, Горачићи, Горња и Доња Краварица, Горњи и Доњи Дубац, Граб, Губеревци, Гуча, Дљин, Дучаловићи. Ђерић, Живица, Зеоке, Каона, Кривача, Котража, Крстац, Лис, Лисице, Лучани, Марковица, Милатовићи, Негришори, Пухово, Пшаник, Рогача, Ртари, Рти, Тијање и Турица; општини Ариље – 5: Вирово, Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица и Церова; општини Ивањица – три: Лиса, Луке и Осоница; граду Краљеву – 1: Толишница и граду Чачку 1 – Брезовице.

У прилогу су објављене две карте: Драгачево (1902) и Горње Драгачево (1908), као и карте драгачевских села и фотографије.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС