БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић

Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
КАЧЕР
Насеља, порекло становништво, обичаји - књига 9
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2010, 16,5 х 23,4 цм, 556 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0754-1
Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама
330,00 РСД

Студије:

Милоје Т. Ракић, Качер (1905)
Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци (1928)
Сребрица Кнежевић и Милка Јовановић, Јарменовци (1958)
Боривоје М. Дробњаковић, Варошица Љиг (1952)
Бранко Милаковић, Народно предање о имену села Заграђе у Качеру (1936)

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања области Качера

Обрађено је 35 насеља од којих општини Горњи Милановац припада 14: Бољковци, Брезовица, Варнице, Давидовица, Драгољ, Крива Река, Мутањ, Рељинци, Рудник, Трудељ, Угриновци, Церова и Шилопај; општини Љиг – 16: Белановица, Бранчић, Гукоши, Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Калањевци, Козељ, Лалинци, Липље, Љиг, Моравци, Пољанице, Штавица и Шутци; општини Топола – четири: Војковци, Гуришевци, Јарменовци и Манојловци и општини Аранђеловац – једно: Босута.

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС