Књигу Гете сачињавају текстови из заоставштине једног од наших водећих германиста, посвећени кључној фигури немачке књижевности и културе и једној од најзначајнијих фигура у духовној историји Европе.
С обзиром на Глушчевићеве германистичке преокупације, природно је да су се Гетеова личност и дело налазила у самом центру његових интересовања, о чему сведочи и чињеница да је први одељак свог капиталног дела „Путеви хуманитета“, објављеног у две књиге, 1964. и 1965. године, насловио „Гетеанска сазвежђа“. Како истиче Милка Лучић Глушчевић, Глушчевићева животна сапутница и приређивач Гласниковог избора, интерес аутора „Путева хуманитета“ за великог Немца много је старији од „Гетеанских сазвежђа“ и није јењавао до краја његовог живота.
Имајући на располагању неколико стотина страница Глушчевићевих рукописа посвећених Гетеу (која су истовремено представљала грађу за планирану краћу студију о вајмарском генију, али и садржај планиране обимне књиге у којој би била сабрана сва ауторова сазнања о творцу Фауста, настала током полувековног истраживања и промишљања ), Милка Лучић Глушчевић је сачинила избор, имајући у виду супругово интересовање за езотеријски аспект Гетеовог дела, вођена, као провиђењем, једном белешком, случајно пронађеном на цедуљи на зиду.
То је био путоказ на основу ког је презентован овај поглед на Гетеа – иако стилски и поетички не потпуно довршен, свакако брижљиво хронолошки сређен и изузетно интересантан и подстицајан.
.jpg)
.jpg)
