БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Едиција ПЕШЧАНА КЊИГА

УРЕДНИК: Бранко Кукић


У овој едицији објављене су антологије есеја, теоријске књиге из разних области (психологије, филозофије, науке, антропологије), трактате, студије о проблемима савременог света, о значајним уметницима и уметничким појавама. У књигама из ове едиције најчешће је реч о погледима и мишљењима који нису ни тренд ни мода, него на човека и свет гледају под пригушеним светлом, искоса и под повишеном температуром, што ће рећи – на особен и јединствен начин. У оквиру едиције излазе Пешчана Књига и Мала Пешчана Књига.


ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ
Павел Николаевич Евдокимов
превео Павле Рак, прво издање, 2009, 15 х 23 цм, 376 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0305-5
220,00 РСД

Павел Евдокимов, двадесетовековни православни богослов, у историји теологије познат првенствено по радовима који тематизују свету тајну брака, положај жена у Божјем „домостроју“ и Цркви, улогу коју у религијској хијерархији има пресвета Богородица и подвижништво руских жена током безбожничког, бољшевичког века – будући да је у раној младости, убрзо по Октобарској револуцији, био принуђен да напусти отаџбину и настани се у Паризу – већи део живота и готово целокупан радни век, провео је на Западу. 

Захваљујући тој чињеници, овај теолог, чија дела одликује изразито поетско надахнуће и верски занос, очитован у блискости старим, византијским ауторима, имао је прилику да однос западних хришћанских конфесија према православљу сагледа и упозна из прве руке.

Његова књига Православље у српском преводу Павла Рака, у којој аутор упечатљиво портретише визију своје религије и цркве – кроз историјски преглед њеног формирања, антрополошка и ексиолошка разматрања, преко питања молитве и вере, па све до коначних, есхатолошких питања – у значајној мери је одређена, што директним, што индиректним разматрањем сличности и разлика између источног и западног хришћанства.

Предрасуде и заблуде које западни човек, образован у духу „једног од великих учитеља – Декарта, Томе Аквинског, Калвина“ – уколико није спреман да се довољно удуби у суштину, не само да може него готово нужно, у већој или мањој мери, мора да гаји у односу на „магловити мистицизам“ православаца, Евдокимов, тако, анализира без зле крви, али принципијелно и бескомпромисно.

Мотив и коначни исходиште Евдокимовог раскринкавања католичких и протестантских предрасуда, међутим, није православни тријумфализам и оспоравање другачијих путева до једног и јединог Бога који траже западни теолози.

Напротив, дух Православља Павела Евдокимова најдоследније је изражен у питању које на почетку ове књиге поставља аутор: „Суочени са истим Богом, да ли смо ми различити људи?“

MasterCard Maestro American Express DinaCard Visa
Comodo
©2009 - 2025 — Службени гласник РС