Павел Евдокимов, двадесетовековни православни богослов, у историји теологије познат првенствено по радовима који тематизују свету тајну брака, положај жена у Божјем „домостроју“ и Цркви, улогу коју у религијској хијерархији има пресвета Богородица и подвижништво руских жена током безбожничког, бољшевичког века – будући да је у раној младости, убрзо по Октобарској револуцији, био принуђен да напусти отаџбину и настани се у Паризу – већи део живота и готово целокупан радни век, провео је на Западу.
Захваљујући тој чињеници, овај теолог, чија дела одликује изразито поетско надахнуће и верски занос, очитован у блискости старим, византијским ауторима, имао је прилику да однос западних хришћанских конфесија према православљу сагледа и упозна из прве руке.
Његова књига Православље у српском преводу Павла Рака, у којој аутор упечатљиво портретише визију своје религије и цркве – кроз историјски преглед њеног формирања, антрополошка и ексиолошка разматрања, преко питања молитве и вере, па све до коначних, есхатолошких питања – у значајној мери је одређена, што директним, што индиректним разматрањем сличности и разлика између источног и западног хришћанства.
Предрасуде и заблуде које западни човек, образован у духу „једног од великих учитеља – Декарта, Томе Аквинског, Калвина“ – уколико није спреман да се довољно удуби у суштину, не само да може него готово нужно, у већој или мањој мери, мора да гаји у односу на „магловити мистицизам“ православаца, Евдокимов, тако, анализира без зле крви, али принципијелно и бескомпромисно.
Мотив и коначни исходиште Евдокимовог раскринкавања католичких и протестантских предрасуда, међутим, није православни тријумфализам и оспоравање другачијих путева до једног и јединог Бога који траже западни теолози.
Напротив, дух Православља Павела Евдокимова најдоследније је изражен у питању које на почетку ове књиге поставља аутор: „Суочени са истим Богом, да ли смо ми различити људи?“
.jpg)
.jpg)
