Синтра.
Синтра „најблагословенији крај целе
земаљске кугле“, енглески велики песник Сутеј је написао.
Кипариси, палме, борови, шећерне трске, агаве и
рододендрони, најчудније вегетације тропске и северне, стене зелене од
маховине, стабла зелена од лишаја, стрме падине брега зелене од фужера, а
долине од меке, влажне траве. Пијанство, лудило, вртлог зеленила.
У затвореним двориштима миришу магнолије и свугде
тече вода преко мрамора. У централном патиу је отворено краљевско купатило. У
дну патиа поплочаног мрамором је пећина са зидовима од плаве мајолике. У
зидовима су свугде невидљиви отвори кроз које – када се пусте падају са свих
страна млазеви воде, као водопад.
Баш када хоћу да наградим главног вртара,
обраћа ми он пажњу на таблу на којој на енглеском и португалском пише да маркиз
де Монсерате продаје ово своје чудесно имање. За цену се могло сазнати у не
знам којој агенцији у Лондону.
Не знам зашто, изненада ме је бол испунила. Као
да сам ја, а не маркиз од Монсерате принуђен да ову квинту продам. И као под
оном таблом о продаји читам и један милтоновски наслов: Изгубљени рај.
(Станислав Краков, из путописа Чар Синтре)
Награда за издавачки подухват за капиталну едицију на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.
Награда за издавачки подухват године на 65. Међународном сајму књига у Београду, одржаном 2022.