Пре неколико година сам већ написао: „Кад глупост не би толико наликовала напретку, таленту, нади или усавршавању, да их човек не може разликовати, нико не би желео да буде глуп.“ Било је то 1931. године; а нико се неће усудити да оспори да свет отада није баш нешто напредовао нити постао савршенији! Стога је, постепено, све мање могућно одгађати питање: „Шта је заправо глупост?“ У ствари, данас су душом многих држава и нација овладала осећања међу којима таштина неоспорно заузима повлашћено место; одувек, међутим, између глупости и таштине постоји тесна веза...
Роберт Музил