О партизанском покрету у Србији до данас је написано скоро 10.000 стручних и мемоарско-публицистичких радова. И поред тога, многа питања из овог периода остала су отворена. Какав је био састав партизанских одреда 1941. и којим идејама су били вођени људи који су им приступали? У каквом су односу биле ослободилачка борба и револуција на почетку устанка и која је од тих идеја била доминантна у војнополитичкој пракси КПЈ? Који је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације? Који је обим револуционарног терора у Србији 1941‒1944? Како су се партизани одржали на терену после пада „Ужичке републике“ и може ли се говорити о континуитету њиховог деловања у Србији? Шта знамо данас о народним херојима, личностима по којима су у социјалистичкој Југославији називани градови, а и сада се зову установе и улице у сваком граду? Књига која је пред нама, проистекла из докторске дисертације аутора и заснована на разноврсним изворима и богатом научном апарату, одговара на ова питања без бојазни од табу-тема. Она нас ослобађа многих историјских митова и приближава истини о српским партизанима.
Награда „Димитрије Богдановић”, које додељује Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада аутору најбоље научне студије у области хуманистичких и друштвених наука.