Прошлост која обавезује – истина која искушава будућност!
Мит има сопствену логику. Претворити Немце од агресора у жртве. Изједначити стаљинистички СССР и хитлеровску Немачку. Претворити Црвену армију од победничке војске у гомилу помахниталих лудака. Али зашто бисмо се ми пецали на то? Ми, напротив, треба да се присетимо да jе СССР био (по мерилима тог суровог времена) – бруталан, али не и осветнички режим. Никаквог планског истребљења дојучерашњих непријатеља нити је било, нити је то неко имао као идеју.
Нисмо се унижавали дотле да бисмо се светили. Нисмо Гетеов дом претворили у коњушнице, као што су нацисти Толстојеву кућу у Јасној Пољани, као што нисмо збрисали с лица земље ни Берлин, ни Дрезден, као ни десетине наших градова и десетине хиљада села. Рат је био време масовног хероизма, у којем су се испољавале и остваривале најбоље особине и квалитети нашег многонационалног народа. Стаљинистичка пропаганда је много пута искривљавала догађаје, стварала медијске обрасце и ликове. Па… свака пропаганда се тиме бави и апсурдно ју је осуђивати – она је деловала у ратним условима.
Велики отаџбински рат даје и лекцију о томе да је народ непобедив све док постоји идеја… а то није била комунистичка идеја, већ љубав према отаџбини, домовини, дому и породици.