ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Пред вама је трећи број јединог стручног часописа који се на темељан начин бави свим аспектима европских интеграција Србије и држава западног Балкана. Како у сваком броју имамо водећу тему, у овом је то улога националног парламента у процесу приступања Европској унији, са посебним освртом на улогу Народне скупштине у Републици Србији. У процесу приступања Европској унији држава кандидат мора да усвоји комплетну европску правну тековину коју су земље чланице иначе деценијама стварале. У циљу остваривања тог сложеног и тешког (ванредног) задатка, не само да је легитимно већ је и неопходно анализирати ефикасност свих државних органа и промислити њихову улогу у законодавном и политичком процесу. У Европи не постоји, нити ће икад постојати један модел рада владе и модел рада парламента, као ни њиховог међусобног односа, тако да Србија има слободу да сама изабере решење које јој највише одговара и које доноси најбоље резултате. Готово све новије државе чланице ЕУ, у поступку приступања овој организацији, макар једном су промениле сопствени устав. Управо једна од кључних користи процеса европских интеграција лежи и у томе што приморава државу кандидата да озбиљно анализира сваки пропис или процедуру и да их промени ако могу угрозити њену ефикасност и стварање правне државе. Зато се са преиспитивањем и тражењем бољих решења мора кренути храбро и без икаквих предрасуда. Поред теме броја, о којој пишу Ксенија Миливојевић и Примож Вехар, у овом издању имамо значајне радове наших познатих професора, стручњака, судија Врховног суда и државних функционера на друге теме важне за приближавање Србије европским стандардима: Владимира Тодорића, Aне Трбовић, Душана Протића, Љубице Милутиновић, Весне Предић, Драгане Радојичић и Мајде Кршикапе.