Маргиналије су, дакле, моје примједбе или зановијетања на текстове које су већ припремили стручњаци из појединих сектора, и онда на њихов писани материјал ја додајем своје оцјене, а оне су такве нарави да се о њима аргументирано може и дискутирати. (Мирослав Крлежа)
Коментари главног уредника о текстовима за Енциклопедију Југославије и друга издања Југославенског лексикографског завода, маргинални су само по томе што су формом на рубу лексикографије, есејистике и критике, а унутрашњим набојем понекад и на рубу стрпљења (кад су текстови за енциклопедијске чланке на рубу памети).
Ово је приручник за све који су у било каквом додиру са енциклопедистиком. Луцидне, духовите, јетке, језгровите, екстензивне, свакојаке, крлежијанске, Маргиналије се читају и као сведочанство о времену (временима) негдашњих југословенских простора, богатству историје (историја?) и културе, и тадашњој мање-више деликатној културној и језичкој политици. Као и вазда, Крлежина ерудиција и текстови изазивају и изазиваће опречне ставове и коментаре. Хоће ли његове Маргиналије барем савременом читаоцу, истински отвореном и пажљивом (да ли таквог још има?), помоћи да схвати оно због чега су и (на)писане – како одвојити важно од неважног?
.jpg)
.jpg)
